Bilo bi dobro kada bi autor malo pojasnio cime je to gospodin kockar nas zaduzio. Ili je mozda razlog da doticng proglasimo za sveca to sto je haski optuzenik i to sto je Zapad protiv njega?
Preporuke:
0
0
2
petak, 28 avgust 2009 11:04
Vladimir Čeleketić - Zambija
Ne mogu srpske vlasti više da "izdaju" Karadžića. One su ga već izdale.
Pitanje saradnje sa haškim "sudom" je pre svega moralno pitanje. Postoje situacije u životu kada čovek mora da "podvuče crtu" ali da bi to mogao da uradi mora da bude čovek. Vlasti u Srbiji su svakako beznadežan slučaj u tom smislu. No, narod je glasao, jel tako, da mu "bude bolje".
Šta god da se desilo u Srebrenici ili bilo gde u Bosni Srbija nije smela da izruči ni jednog Srbina. Tačka. A pogotovu sada kada svakim danom sve više postaje jasno da je sve manje-više farsa i da gomila onog za šta te ljude terete nije tačno.
Dakle, od procenjenih 8000 pronađeno samo 800 posle 14 godina. Pa ako sva ta bulumenta "stručnjaka" i patologa ne može da nađe 7200 leševa možda treba da uposle arheologe. Oni uspešno pronalaze ljudske ostatke i iz doba neolita.
Nije bitno šta će oni tamo da "dokažu". Bitno je kako će se Srbija odrediti i prema sudu i prema celoj toj priči. Za sada, sa ovakvim vlastima Srbiji ne treba ni "sud" niti bilo šta drugo iz zapadnog "arsenala" za uterivanje "demokratije". Srbija je dovoljna sama sebi, do totalne propasti.
Ne znam kako bi istorija "ocenila" Karadžića da ga Srbi nisu izdali i poslali u Hag i da Hag nije to što jeste ali sa Hagom i srpskom brukom njemu "ne gine" spomenik u Srbiji. Kad tad. Ostali drugovi i drugarice "demokrate" možda dobiju po pola stranice u nekom srpskom udžbeniku - onako, kao loš primer.
Preporuke:
0
0
3
petak, 28 avgust 2009 12:49
hazar
@Zambija "Srbija je dovoljna sama sebi, do totalne propasti". Upravo tako.
Preporuke:
0
0
4
petak, 28 avgust 2009 13:55
Darko Andzic ...
Pa nasa zemlja je izdala Karadzica onda kada je izrucen,sada je vise smesno o tome diskutovati.Kakav sud takva ce biti i pravda za Radovana,nema tu vise pomoci.
Nasa drzava je trebala davno da se odredi prema tom sudu,a pogotovo posle pustanja Haradinaja i Orica.Ovako prodali smo se za pare,kao Juda za cetrdeset srebrenjaka,samo sto se nase Jude i ni ne kaju.
Sramota je sve to sto se oko Haga desava.Mi smo zemlja koja je izrucila dva predsednika,celokupan vojni i policijski vrh,prvog predsednika Republike Srpske a za to sve je, sto je najgore, i u narodu vise malo koga briga.Tuga!
Preporuke:
0
0
5
petak, 28 avgust 2009 14:57
TOPOLj
Ogromna greška Radovana Karadžića jeste nagodba sa Holbrukom.Kada je to činio Dr.Karadžić nije imao na umu jednu Čerčilovu krilaticu:"Obećanje ne obavezuje velike".Ne želim slutiti nikakvo zlo,ali gospodin Karadžić mora ostaviti testament u kome će naznačiti krivca za svoju eventualnu nasilnu smrt.Kao što je u isto vrijeme hipoteza,tako je u isto vrijeme ovakva tvrdnja potpuna realnost.Ovozemaljsko zlo,S.A.D,ne vole neugodne svjedoke.A Dr.Karadžić zna mnogo.Sporazum sa Holbrukom je postojao bez ikakve dileme.Suvišno je pitanje da li srpske vlasti izdaju Radovana?Izdale su one Srbiju i srpstvo,i šta je Radovan Karadžić u poređenju sa ovom izdajom?Srpske vlasti su jedan beznadežan slučaj,jedan sistem koji živi u nekom svom virtualnom svijetu,svijetu koji nema nikakve veze sa realnošću.Konvertitsko rezonovanje srpskih vlasti doveli su Srbiju u provaliju.Da bi konvertitski rezon sveopšte prisutan u Srbiji nekoga cjenio i poštovao,potrebno je da taj neko Srbiju bombarduje minimum 3 mjeseca,da joj pobije nekoliko hiljada sunarodnika,da Srbiji u nasljeđe ostavi osiromašeni uranijum i da joj otme 15 posto teritorije.Ljudi traže slobodu ali i sloboda traži ljude.Dobro je primjetio gospodin Zambija-No,narod je glasao,jel tako,"da mu bude bolje".Sada nema plakanja.Htio si narode ovu vlast,evo ti je.Evo CIE,evo MI-5,Mi-6,evo Skotland Jarda.Tutnje Srbijom kao ferariji magistralom sunca.Vlasti u Srbiji sve suprimiraju što ima veze sa nacionanim identitetom i pravoslavnom vjerom.Srpski narod samo je kolateralna šteta.
Preporuke:
0
0
6
petak, 28 avgust 2009 15:22
veteran
General Krstić je u Hagu dobio 45 godina tamnice. Posle Drugog svetskog rata Šper i admiral Denic, od Hitlera imenovan za njegovog naslednika, ukupno su dobili 42 godine robije. Poređenje sve govori.
Preporuke:
0
0
7
petak, 28 avgust 2009 15:33
@Mislilac
A čime ste nas VI zadužili kad dajete sebi pravo da sudite svemu i svakome?
Za Karadžića bar znamo ko je i kakav je, ali o vama, vrhovnom žrecu, samom Gospodu Bogu premudrom, ni ime ne znamo, nijedni sitnicu čak1
I možda baš zato možete da "mudrujete" nadugačko i maširoko.
Preporuke:
0
0
8
petak, 28 avgust 2009 16:01
Milica
Puppet State of Serbia...
Preporuke:
0
0
9
petak, 28 avgust 2009 16:21
Jedan ogorceni Pancevac
Radovan Karadzic mora da dobije podrsku iz Srbije i Srpske pred onim paklenim kazamatom. On je bio predsednik legitimne Republike Srpske i ima pravo na svaki oblik pomoci: od moralne i materijalne do pravne.
Preporuke:
0
0
10
petak, 28 avgust 2009 17:11
Mislilac
Upravo tako, upravo tako.
Preporuke:
0
0
11
petak, 28 avgust 2009 17:44
sava
Nije toliko bitno da li nas je i koliko Karadzic zaduzio, vec na njegovom primeru, kao i na masi drugih, treba videti princip sile, mrznje, nepravde i dvostrukih standarda na kojima funcionise Evropa. A onda se postavlja pitanje da li je Evropa nesto sto hocemo kao uzviseno (kako druga Srbija zagovara), ili je nesto sto mora na silu i uz suze da se voli da bi se prezivelo?
Preporuke:
0
0
12
petak, 28 avgust 2009 18:43
racel
Pa Karadzica je Srbija vec izdala, tj. vlast, ali je srpski narod uz njega.Ne verujem da ce docekati kraj sudjenja, kao sto ne verujem da ce i Dr Seselj ziv da izadje-Da bi oprali svoje i ime svojih potomaka, ova vlast, kompletno, treba da mu obezbedi sve sto je potrebno, jer se u Hagu brani i velika istina o Srbima.Tesko mi je da citam i da se koncentrisem na sve, pogotovo posle odlicnog teksta g_dina Antonica.A tkz. druga srbija, da sada dignu svoj glas, jer je u pitanju opstanak, fizicki i duhovni, naroda kome pripadaju i koji ih sa velikom mukom tolerise.
Preporuke:
0
0
13
petak, 28 avgust 2009 22:45
Jozef K.
Radovan je jedan, a Jadovana mnogo!
Mislimo o tome!
Preporuke:
0
0
14
subota, 29 avgust 2009 12:47
Ivan Miljojković
@TOPOLj
Nije istina da je narod glasao za ovakvu vlast. Na poslednjim izborima za republički parlament 52% građana se, distribuirajući svoje glasove između SRS, DSS/NS i SPS+, opredelilo za promenu, ili barem ozbiljnu korekciju političkog kursa koji je zauzet 05. 10. 2000. a "proevropska" vlada je potom formirana kao rezultat kršenja izborne volje građana, pritiscima, ucenama i podmićivanjem jednog dela SPS+.
Takođe je važno znati da čak ni takva jedna, po svojoj suštini i karakteru marionetska vlada (videti ulogu Brisela, Atine, Istambula i Moskve u njenom sastavljanju), nije imala smelosti da izvrši hapšenje R. Karadžića.
Ovo nikako ne amnestira režim u BG od odgovornosti za nečinjenje u smislu zaštite svojih državljana od ilegalnih otmičarskih bandi pod komandom NATO, niti ih amnestira za proceduralne prekršaje prilikom utamničenja i izručenja R. Karadžića i kršenje njegovih osnovnih ljudskih prava, a najmanje ih amnestira za brutalnu represiju nad opozicijom i građanima (pucnji na vođe opozicije, ubistvo R.Panića) koji su na ulicama Beograda protestovali protiv njegovog izručenja. Ali isto tako ne amnestira ni narod od odgovornosti.
Preporuke:
0
0
15
subota, 29 avgust 2009 19:43
racel
A zasto ste izbrisali da se stidim sto kod nas postoji tkz drga srbija, i da se stidim nje ,ALI SE PONOSIM STO SAM SRPKINJA, a i moja deca koja zive u Italiji, ponose se sa tim i vidim da su zbog toga vise cenjena i postovana i od samih njihovih poslodavaca, jer su i oni shvatili o kakvim se manipulacijama radi.Cak je jedan Italijan ,pravi gospodin, rekao da se stidi i da se izvinjava u ime cele Italije, zbog toga sta nama Srbima rade.
Preporuke:
0
0
16
nedelja, 30 avgust 2009 11:31
Rikard Baric
1/3
Ruski Institut slavistike je dugo očekivana zvijezda na vidiku navigacije Srba u «beskrajnom, plavom krugu» Crnjanskog. Čitave generacije ovog naroda izmoždenog jalovim tehnološkim i moralnim primitivizmom hodaju svoj vlastiti sprovod sa visoko uzdignutom slikom Tita. Sve su prošli od Jasenovca do Kumrovca, od Vardara do Vukovara i evo ih sada kod table Srpski Bleiburg. Nema oduzetog krsta da se vrate sebi, ne preostaje im ništa osim spomenute zvijezde. I ako krenu prema njoj dugo će ih mučiti zašto su to uradili kasno i bezvoljno. Samo neki vidjet će u toj zvijezdi energiju neba kristaliziranu u srcu. Ona ne nudi oprost kao vulgarni zemaljski odgovor na ljudsku bezgrešnost. Ne nudi ništa, ne isijava niti ljubav, samo je – iz Srba oslobađa i potvrđuje da je vidi. To je sva usluga, zapanjuje njena nenametljivost, tu u beskrajnom plavom krugu...
Preporuke:
0
0
17
nedelja, 30 avgust 2009 11:32
Rikard Baric
2/3
Iskenderov hladno naučnički konstatira (mogao bi i drukčije, ali eto moda je od nauke) da su Srbi na Haškom tribunalu nadomak pobjedi. Vidi on da se tamo situacija zamrsila. Kao i Gogolj koji pravnu stvar preporuča «da se šta više zamrsi...i uključi što više osoba u proces, da službenici zarade i da što dulje traje», Iskenderov nosi i suštinski rusko iskustvo u taj proces. A to je svijest da je za formiranje moralnog suda nezaobilazan Dostojevski. Jer Rusi se na sudu orjentiraju prema onima koji bježe, oni su ih očekivali...tu provalu savjesti. I onda nude Gogoljevo rješenje za tu novu situaciju. Kažu: «Samo se u mutnoj vodi love rakovi».
Jer rakovi vide jednako dobro i na zraku i u vodi, ne smetaju im valovi, niti interface. Kad im se voda zamuti, ne znaju gdje će bježati, ali znaju da su od početka planirali bijeg na kraju lovostaja. Vidite li u tome naše intelektualce, srpske (i hrvatske), koji su zdimili od Haga. A upravo njima taj sud sudi, upravo njihov narod je taj sud proglasio rakovima.
Preporuke:
0
0
18
nedelja, 30 avgust 2009 11:33
Rikard Baric
3/3
Iskenderov sasvim jasno opisuje status rata: «...u Hagu se ne sudi Karadžiću, već svim Srbima, njihovoj državnosti i pravoslavlju.» U formatiranju armije Rus se ne oslanja na titove snage, odavno su one izdale Ruse u manekenskim političkim orgijama na Balkanu. On vidi da je narod učinio što je mogao, bio je na ulicama za svoje izabrane političare, nije jedanput izrazio svoju državnost. Milošević i Šešelj izražavali su drugu kulturu na tom sudu, nego svi ostali zatvorenici zajedno iz kojih glasa nije izašlo. Oni tamo ne pripadaju, bez obzira da li se oni nekome sviđaju ili ne. Ali i jedan i drugi nisu uspjeli dovući narod da izrazi i treću komponentu koju će unijeti Karadžić, a to je pravoslavlje.
Tu će stvar potrajati i narod će se elektrizirati.
Jer zapravo, krajnje jednostavno kazano, suština suvereniteta je u svojoj religiji. Njemačka nije imala šta donijeti na Nirnberški proces, ali Srbi imaju. I nije to mali kapital onako kako ga shvaćaju mnogi, kao da je mjeriv po broju ljudi koji idu u crkvu. Nije religija stvar zatočena, svugdje je ona u nama, ako se uopće znamo orjentirati u životu. Male zvijezde u beskrajnom plavom krugu nastanjene su u nama i ovaj proces tražit će da se za njih umre, jer to pravo nam je ostavljeno. Ljudi nose suverenitet u sebi i kao političari zaslužuju krajnji respekt zbog situacije u koju ih je tako odurno gurnulo nasljedno belosvetsko bogatstvo u čijem mizernom servisu su i svi ti nedužni suci Haškog tribunala u zbijegu.
Preporuke:
0
0
19
nedelja, 30 avgust 2009 18:01
TOPOLj
@Ivan Miljojković...Gospodine Ivane,ako nije glasao,nije ništa ni učinio da mu aktuelna vlast prestane piti krv iz dana u dan.A ja ću vam predočiti gdje i kada je morala usljediti adekvatna reakcija:1.DŽozef Bajden,likom i djelom,kada je boravio u Beogradu,na beogradske ulice povodom njegove posjete moralo je da izađe minimum 300-400.000 ljudi i da ga podsjeti kakve je sve gadosti izgovorio na račun srpskog naroda.To su morali biti mirni protesti,ne rušilački,obični mirni protesti na koje Srbi imaju pravo.Niko nije izašao na ulice Beograda osim nekolicine iz pojedinih stranaka,društava i organizacija.2.Moralo se žestoko reagovati kada su na sajtu B92 objavljene čestitke povodom fantomske nezavisnosti.3.Kada je bila gasna kriza,u okolini Kragujevca je zapaljena ruska zastava.Niko se od srpskih zvaničnika povodom ove sramote nije izvinuo ruskom ambasadoru u Beogradu,narodu i državi.Ali niko nije ni reagovao bog zna kako ni u narodu.Istina bilo je osuda ali jako malo.4.Gospodin Antonić u svojim autorskim tekstovima,nekad direktno a nekad indirektno poziva da se prestane sa šutnjom i da ovaj narod otvori dušu,tj,da kaže već jednom dosta.Ne sugeriše gospodin Antonić ovo tek tako.Ćutanje nas neće nigdje odvesti.Nije običan svijet samo srpski narod.Srpski narod su i mediji,moderatori,novinari,političari,itd.Na mnogim medijima u Srbiji vrši se medijski teror.Cenzura u svakom pogledu.Ako samo nešto izustiš što nije u skladu sa politikom zvaničnog Beograda eto cenzure.Ima časnih izuzetaka,kao NSPM,ali jedna lasta ne čini proljeće.Danas se apsolutna istina o tragediji koja je zadesila srpski narod može otvoreno govoriti samo na nekoliko sajtova.Najveća istina gdje je danas Srbija,govori se na sajtu NSPM i GLASU RUSIJE.Ostali sajtovi puni su cenzure.I ne zaboravite gospodine Ivane:Boris Tadić je dobio izbore 11-og maja 2008 a prije toga je posjetio Srebrenicu a ne Bratunac.Neko ga je birao.Ja nisam.S poštovanjem!!
Preporuke:
0
0
20
ponedeljak, 31 avgust 2009 21:58
racel
Hvala g_dine Rikarde Baric. Citala sam i plakala .Ako bih dodala jos nesto, bilo bi suvisno.
.jpg)
Pitanje saradnje sa haškim "sudom" je pre svega moralno pitanje. Postoje situacije u životu kada čovek mora da "podvuče crtu" ali da bi to mogao da uradi mora da bude čovek. Vlasti u Srbiji su svakako beznadežan slučaj u tom smislu. No, narod je glasao, jel tako, da mu "bude bolje".
Šta god da se desilo u Srebrenici ili bilo gde u Bosni Srbija nije smela da izruči ni jednog Srbina. Tačka. A pogotovu sada kada svakim danom sve više postaje jasno da je sve manje-više farsa i da gomila onog za šta te ljude terete nije tačno.
Dakle, od procenjenih 8000 pronađeno samo 800 posle 14 godina. Pa ako sva ta bulumenta "stručnjaka" i patologa ne može da nađe 7200 leševa možda treba da uposle arheologe. Oni uspešno pronalaze ljudske ostatke i iz doba neolita.
Nije bitno šta će oni tamo da "dokažu". Bitno je kako će se Srbija odrediti i prema sudu i prema celoj toj priči. Za sada, sa ovakvim vlastima Srbiji ne treba ni "sud" niti bilo šta drugo iz zapadnog "arsenala" za uterivanje "demokratije". Srbija je dovoljna sama sebi, do totalne propasti.
Ne znam kako bi istorija "ocenila" Karadžića da ga Srbi nisu izdali i poslali u Hag i da Hag nije to što jeste ali sa Hagom i srpskom brukom njemu "ne gine" spomenik u Srbiji. Kad tad. Ostali drugovi i drugarice "demokrate" možda dobiju po pola stranice u nekom srpskom udžbeniku - onako, kao loš primer.
Nasa drzava je trebala davno da se odredi prema tom sudu,a pogotovo posle pustanja Haradinaja i Orica.Ovako prodali smo se za pare,kao Juda za cetrdeset srebrenjaka,samo sto se nase Jude i ni ne kaju.
Sramota je sve to sto se oko Haga desava.Mi smo zemlja koja je izrucila dva predsednika,celokupan vojni i policijski vrh,prvog predsednika Republike Srpske a za to sve je, sto je najgore, i u narodu vise malo koga briga.Tuga!
Za Karadžića bar znamo ko je i kakav je, ali o vama, vrhovnom žrecu, samom Gospodu Bogu premudrom, ni ime ne znamo, nijedni sitnicu čak1
I možda baš zato možete da "mudrujete" nadugačko i maširoko.
Mislimo o tome!
Nije istina da je narod glasao za ovakvu vlast. Na poslednjim izborima za republički parlament 52% građana se, distribuirajući svoje glasove između SRS, DSS/NS i SPS+, opredelilo za promenu, ili barem ozbiljnu korekciju političkog kursa koji je zauzet 05. 10. 2000. a "proevropska" vlada je potom formirana kao rezultat kršenja izborne volje građana, pritiscima, ucenama i podmićivanjem jednog dela SPS+.
Takođe je važno znati da čak ni takva jedna, po svojoj suštini i karakteru marionetska vlada (videti ulogu Brisela, Atine, Istambula i Moskve u njenom sastavljanju), nije imala smelosti da izvrši hapšenje R. Karadžića.
Ovo nikako ne amnestira režim u BG od odgovornosti za nečinjenje u smislu zaštite svojih državljana od ilegalnih otmičarskih bandi pod komandom NATO, niti ih amnestira za proceduralne prekršaje prilikom utamničenja i izručenja R. Karadžića i kršenje njegovih osnovnih ljudskih prava, a najmanje ih amnestira za brutalnu represiju nad opozicijom i građanima (pucnji na vođe opozicije, ubistvo R.Panića) koji su na ulicama Beograda protestovali protiv njegovog izručenja. Ali isto tako ne amnestira ni narod od odgovornosti.
Ruski Institut slavistike je dugo očekivana zvijezda na vidiku navigacije Srba u «beskrajnom, plavom krugu» Crnjanskog. Čitave generacije ovog naroda izmoždenog jalovim tehnološkim i moralnim primitivizmom hodaju svoj vlastiti sprovod sa visoko uzdignutom slikom Tita. Sve su prošli od Jasenovca do Kumrovca, od Vardara do Vukovara i evo ih sada kod table Srpski Bleiburg. Nema oduzetog krsta da se vrate sebi, ne preostaje im ništa osim spomenute zvijezde. I ako krenu prema njoj dugo će ih mučiti zašto su to uradili kasno i bezvoljno. Samo neki vidjet će u toj zvijezdi energiju neba kristaliziranu u srcu. Ona ne nudi oprost kao vulgarni zemaljski odgovor na ljudsku bezgrešnost. Ne nudi ništa, ne isijava niti ljubav, samo je – iz Srba oslobađa i potvrđuje da je vidi. To je sva usluga, zapanjuje njena nenametljivost, tu u beskrajnom plavom krugu...
Iskenderov hladno naučnički konstatira (mogao bi i drukčije, ali eto moda je od nauke) da su Srbi na Haškom tribunalu nadomak pobjedi. Vidi on da se tamo situacija zamrsila. Kao i Gogolj koji pravnu stvar preporuča «da se šta više zamrsi...i uključi što više osoba u proces, da službenici zarade i da što dulje traje», Iskenderov nosi i suštinski rusko iskustvo u taj proces. A to je svijest da je za formiranje moralnog suda nezaobilazan Dostojevski. Jer Rusi se na sudu orjentiraju prema onima koji bježe, oni su ih očekivali...tu provalu savjesti. I onda nude Gogoljevo rješenje za tu novu situaciju. Kažu: «Samo se u mutnoj vodi love rakovi».
Jer rakovi vide jednako dobro i na zraku i u vodi, ne smetaju im valovi, niti interface. Kad im se voda zamuti, ne znaju gdje će bježati, ali znaju da su od početka planirali bijeg na kraju lovostaja. Vidite li u tome naše intelektualce, srpske (i hrvatske), koji su zdimili od Haga. A upravo njima taj sud sudi, upravo njihov narod je taj sud proglasio rakovima.
Iskenderov sasvim jasno opisuje status rata: «...u Hagu se ne sudi Karadžiću, već svim Srbima, njihovoj državnosti i pravoslavlju.» U formatiranju armije Rus se ne oslanja na titove snage, odavno su one izdale Ruse u manekenskim političkim orgijama na Balkanu. On vidi da je narod učinio što je mogao, bio je na ulicama za svoje izabrane političare, nije jedanput izrazio svoju državnost. Milošević i Šešelj izražavali su drugu kulturu na tom sudu, nego svi ostali zatvorenici zajedno iz kojih glasa nije izašlo. Oni tamo ne pripadaju, bez obzira da li se oni nekome sviđaju ili ne. Ali i jedan i drugi nisu uspjeli dovući narod da izrazi i treću komponentu koju će unijeti Karadžić, a to je pravoslavlje.
Tu će stvar potrajati i narod će se elektrizirati.
Jer zapravo, krajnje jednostavno kazano, suština suvereniteta je u svojoj religiji. Njemačka nije imala šta donijeti na Nirnberški proces, ali Srbi imaju. I nije to mali kapital onako kako ga shvaćaju mnogi, kao da je mjeriv po broju ljudi koji idu u crkvu. Nije religija stvar zatočena, svugdje je ona u nama, ako se uopće znamo orjentirati u životu. Male zvijezde u beskrajnom plavom krugu nastanjene su u nama i ovaj proces tražit će da se za njih umre, jer to pravo nam je ostavljeno. Ljudi nose suverenitet u sebi i kao političari zaslužuju krajnji respekt zbog situacije u koju ih je tako odurno gurnulo nasljedno belosvetsko bogatstvo u čijem mizernom servisu su i svi ti nedužni suci Haškog tribunala u zbijegu.